travijata (la travijata)
Cesto spominjana kao najpoznatija opera Verdija.Komponovana je 1853.god. u istom razdoblju kao i rigoleto(1851), ova opera pripada kompozitorovoj popularnoj triologiji, u kojoj Verdi likove prikazuje na razlicite nacine. Uostalom, ne treba zaboraviti da je Travijata dozivela isprva veliki neuspeh, da bi potom Violeta postala jedna od najslavnijih lirskih heroina. inspirisana romananom ,,Dama s kamelijama,, Travijata je gradjanska drama koja najavljuje verizam u umetnosti.Violeta je savrsena junakinja,zabludela,rastrgana sumnjama,izgubljena.. Verdi je sa Travijatom stvorio zgusnutu operu u kojoj se brzo prelazi sa teme na temu.Orkestralni delovi zaokruzuju delo kao celinu-oblikovane kreativnom genijalnoscu,impresivno sazeti,neverovatno nadahnuti...
Radnja se odvija u Parizu i okolini, prema Diminoj drami oko 1700. godine, ali se najčešće postavlja (prema Verdijevoj zamisli) u vreme praizvedbe, odnosno, sredinom 19.veka
Cin prvi
Salon u Violetinoj kući u Parizu. Violeta je organizovala zabavu da proslavi svoj povratak u društvo nakon kratkog, ali intenzivnog napada tuberkuloze. Među gostima su i njeni dugogodišnji prijatelji, a Gaston predstavlja svog prijatelja koji je zaljubljen u nju i koji je svaki dan dolazio da pita za njeno zdravlje dok je bila bolesna. Ona mu se podsmeva, ali iibaronu Dufolu koji se nije interesovao za nju. On odgovara da je zna tek godinu dana, a Violeta mu se podsmeva jer je Alfred „zna tek nekoliko minuta“.
Prijatelji pozivaju barona da nazdravi, ali on odbija, pa izbor pada na Alfreda. On nazdravlja lepoj Violeti i ističe da je ljubav najbitnija stvar na svetu, dok Violeta kaže da je to radost i zabava. Najednom, Violeti pozli i ona goste pošalje u drugu salu na igru dok ona dođe sebi. Alfred dolazi i izjavljuje Violeti ljubav. Ona ga odvraća od toga, jer misli da je nesposobna da voli i da njemu, poštenom mladiću, ne priliči da bude sa jednom kurtizanum. Ipak, daje Alfredu cvet kamelijei kaže mu da ga donese kada svene. Alfred srećan odlazi, a i gosti napuštaju zabavu jer već sviće. Violeta ostaje sama i čudi se kakva se to osećanja bude u njoj. Ona odbacuje ljubav kao ludost i veliča radost i zabavu, ali joj se stalno vraćaju Alfredove reči da je „ljubav samo bilo svemira“.
Cin drugi
Seosko imanje kraj Pariza. Alfred i Violeta su već tri meseca zajedno i napustili su vrevu Pariza da uživaju u samoći i ljubavi. Ipak, Alfred otkriva da Violeta tajno rasprodaje svoju imovinu da bi Alfredu pružila raskošni život koji zaslužuje i on postiđen odlazi za Pariz da podigne svoj novac iz banke.
U kuću dolazi Alfredov otac, Žorž, koji od Violete traži ogromnu žrtvu: da napusti Alfreda jer njena loša reputacija donosi sramotu njegovoj porodici i njegovoj kćeri, koja neće moći da se uda zbog toga. Violeta je očajna i preklinje Žorža da je ne tera na to, jer je tek pronašla pravu ljubav i ako ostane bez nje, umreće. Ipak, ona pristaje. Žorž odlazi, a Violeta piše oproštajno pismo Alfredu, u kojem ne navodi pravi razlog odlaska. Ona odlazi u Pariz da pokuša da zaboravi Alfreda, ali on kreće za njom da se sveti uprkos očevim molbama.
Scena druga
Zabava-maskenbal kod Flore. Razlaz Violete i Alfreda glavna je tema ogovaranja. Violeta dolazi u pratnji barona Dufola, a i Alfred je tu. On misli da ga je Violeta napustila zbog barona i on mu besno prebacuje u igri kartama. U nameri da zaštiti Alfreda od baronovog besa ona ga nagovara da ode. Skriva od njega pravi razlog što ga je ostavila i laže da je zbog ljubavi prema baronu. On je pred svima optužuje da je bila sa njim samo iz koristi i poziva sve da mu budu svedoci da joj on plaća za njene usluge. Baca joj u lice novac koje je osvojio u kartama. Svi su ogorčeni njegovim postupkom i osuđuju ga, baron ga izaziva na dvoboj, a pojavljuje se i Žorž Žermon koji govori da je nedostojan onaj koji "čak i u besu povredi ženu". Violeta Alfreda moli da joj oprosti i da će jednom znati kakvu žrtvu ona čini i tada će sve shvatiti.
Čin treći
Violetina spavaća soba. Teško bolesna od tuberkuloze, Violeta je sama i napuštena od sviju. Kraj nje je samo Anina. Dolazi doktor Granvil i ubeđuje je da će ozdraviti, ali ona zna da to nije istina. Dobija pismo od Žorža Žermona, koji poručuje da je baron ranjen, a da je Alfred u bekstvu. On joj obećava da će mu sve reći i da je čeka bolja budućnost. Ona je očajna, u strahu da će umreti sama, da na grob jedne posrnule žene niko neće staviti ni cvet. No, Alfred se pojavljuje i, pošto mu je otac sve objasnio, oprašta joj. Violeta i Alfred govore o novom životu koji ih čeka. Ali, za Violetu je kasno i ona umire na rukama voljenog Alfreda.
lica:
- Violeta Valeri, pariska kurtizana, sopran.
- Flora Bervoa, njena prijateljica, sopran.
- Alfred Žermon, mladić zaljubljen u Violetu, tenor.
- Žorž Žermon, njegov otac, bariton.
- Gaston, Vikont od Letorjera, Alfredov prijatelj, tenor.
- Baron Dufol, Violetin zaštitnik, bariton.
- Markiz d'Obinji, Florin prijatelj, bas.
- Doktor Granvil, bas.
- Anina, Violetina služavka, mecosopran.
- Đuzepe, Violetin sluga, tenor.
- Sluga kod Flore, bariton.
- Prijatelji i sluge Violete i Flore, maske (hor).
- Zdravica „Pijmo, nek' pesma nam bude u duši“ (. Libiamo ne'lieti calici), prvi čin.
- Violetina arija „Oh, možda je on“ ( Ah! Fors'e lui), prvi čin.
- Alfredova arija „Kad nisam kraj nje“( Lunge da lei), drugi čin.
- Žoržova arija „Zar ti više nije drag“ (. Di Provenza il mare, il suol), drugi čin.
- Igra andalužanki i matadora, drugi čin.
- „Pozvah ga ja da dođe“ (. Invitato qui seguirmi), finale drugog čin. Violetina arija „Zbogom, dani prošli“ ( Addio del passato), treći čin.
|
Travijata je mnogo više od tužne priče o sudbini dame s kamelijama. Ona sadrži muzikom ispričanu sveopštu istinu o životu punom prepreka, nesporazuma i događaja koji uglavnom ne dolaze u pravo vreme - a upravo je to ono u čemu se svako od nas prepoznaje. Tokom višedecenijskog trajanja Travijate na našoj sceni, u ovoj roli su se oprobale mnoge novosadske i gostujuće umetnice, a pred kraj ove sezone, 25. maja 2002, dobili smo još jednu, novu Violetu - Danijelu Jovanović. Kao umetnica 21. veka, koja se formira u doba multimedijalnog prožimanja raznih žanrova i uticaja, ona je unela mnogo, sasvim svog, bliskog novim generacijama pozorišne publike. Na prvom mestu tu je moderno poimanje glume, prikazano kroz pažljivo izrađene nove detalje, oslobođene uobičajenih operskih manira i izveštačenosti. U vokalnom pogledu, kao najveći kvalitet ističemo osećajnost u nijansiranju fraza, svežinu i lakoću koloratura. Glasovna transformacija od lepršave virtuozne velike arije u prvom činu do lirskih i dramatičnih momenata drugog i četvrtog čina bila je uspešna - a upravo to je za mnoge soprane najveće iskušenje. Ukratko, to je kreacija koja neodoljivo pleni životnošću i šarmom. U ovoj predstavi se prvi put pojavila čitava ekipa mladih operskih solista, poteklih većinom iz klase naše primadone Vere Kovač Vitkai. Pre svih, Saša Petrović, kao Alfred, ostvario je svoju do sada najzahtevniju ulogu, potvrđujući da je solista na koga se može ozbiljno računati. Svetla i meka boja njegovog tenora deluje prijatno i pokretljivo, a srčanost i muzikalnost njegovi su aduti kojima će razviti svoje pevačke mogućnosti.
U ulozi Flore nastupila je Željka Zdjelar studentkinja druge godine pevanja, privukavši pažnju na sebe dobro postavljenim glasom i spontanošću kretanja na sceni. Manje uloge Anine i d'Obinija primereno su tumačili studenti završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu i Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu - sopran Senka Soldatović i bariton Predrag Milanović. Posebno prijatno iznenađenje za nas bio je nastup baritona Saše Kovačića, koji je - iako već godinama uspešan solista - tek sad dobio prvu priliku da peva partiju Žorža Žermona. Njegov topao, tehnički siguran i elastičan glas, kao i odgovarajuće scensko držanje, koje je pomno pratilo psihološki preobražaj lika, rezultirali su profesionalnom i nadahnutom kreacijom na koju publika mora da reaguje. Za uspešan nastup svih mladih protagonista, velikim delom je zaslužan dirigent Jon Janku, koji ih je strpljivo upućivao u tajne živog scenskog nastupa. Bilo je uživanje pratiti ovu živu i lepu predstavu koja je zračila energijom nove generacije i posmatrati prepuni auditorijum koji zdušno bodri izvođače. Treba li veće potvrde da scenska umetnost traži nova lica i nova tumačenja, koja će izazvati pozitivan konkurentski duh?
Olena PUŠKAŠ
TRENUTNA POSTAVKA U SNP-U
Violeta Valeri | Danijela Jovanović |
Flora, njena prijateljica | Verica Pejić / Jelena Končar |
Anina, Violetina služavka | Laura Pavlović / Jaroslava Benka-Vlček |
Alfred Žermon | Saša Štulić / Saša Petrović |
Žorž Žermon, njegov otac | Atila Mokuš / Vasa Stajkić |
Gaston | Igor Ksionžik |
Baron Dufol | Vladimir Zorjan / Branislav Vukasović |
Markiz D'Obinji | Željko R. Andrić |
Dr Grenvil | Goran Krneta |
Đuzepe, Violetin sluga | Branislav Cvijić / Vladimir Stojković |
Florin sluga | Jovan Pejić |
| HOR, ORKESTAR I BALET SNP-a | |
Solisti baleta | Jelena Lečić, Flavijus Sasu |
Ansambl baleta | Maja Stanković, Frosina Dimovska, Jelena Marković, Višnja Drinjovski |
Koncertmajstori | Aleksandra Krčmar, Vladimir Ćuković |
Korepetitori | Danijela Hodoba-Leš, Irina Mitrović, Gleb Gorbunov |
Inspicijenti | Tanja Cvijić, Dejan Teodorovic |
Sledeca predstava je zakazana za 5.mart 2009.god.UZIVAJTE!!! | Diriguje:Aleksandar Kojic(debituje) http://www.youtube.com/watch?v=nu6rSxalLa0 A.Surev parada horskih hitova(mesoviti hor i simfonijski orkestar-ucenici muzicke skole ,,Isidor Bajic,,),diriguje Aleksandar Kojic. |
